Kako sa 2.000 znakova reagovati na tekst od skoro 45.000 znakova sa kojim se dobrim delom ne slažeš? Da pokušam. Uvod (prvih 10% znakova) je neka vrsta „uvoda opšte prakse“ i mogao bi se sa isto toliko smisla naći u bilo kom drugom tekstu. Pravi tekst počinje od rečenice: „ Šta se to dešava u Srbiji, koja je u 20. veku prošla kroz nekoliko ratova i smena subjekata unutrašnjeg uređenja?“ Zaista, šta se to dešava? Dešava se polagano rušenje komunističkih tabua i njihovog patenta na istinu. Autoru se to nimalo ne dopada i veoma se jedi. Uz obilno navođenje filosofskih i književnih citata, on se u ime već jednom ustanovljene istorijske „istine“ (one – komunističke) obrušava na tek započet tok rehabilitacije žrtava komunističkog terora i njegovih pseudosudskih procesa (za koji tok se nadam da će biti dosledno nastavljen). Veoma mu smetaju mlađe kolege-istoričari koji se ne slažu sa njegovim dogmama, jer on jedino sebe smatra pravim, nepristrasnim, objektivnim naučnikom - istoričarem, i odlučno odbacuje rezoluciju Evropskog Parlamenta u Strazburu od 1996. godine u kojoj se izjednačuju dva totalitarna sistema i politička režima – nacistički i komunistički. Smatra da to nije dopustivo, jer – nacistički sistem je izazvao mnogo više žrtava (jeste) – a zanemaruje da je taj režim bio agresor u ratu i da su te žrtve bili u ogromnoj većini građani napadnutih zemalja, dok je boljševičko/komunistički režim pobio ono „malo miliona“ sopstvenih građana – ne u ratnim operacijama, nego u zločinačkoj socijalnoj vivisekciji koja je u tkivima društava koja su bila pogođena njime (naročito u Rusiji i Srbiji) ostavila neizbrisive tragove i unakaženja, od kojih ona i danas pate. U svojoj argumentaciji pomalo meša „babe i žabe“, jer u ime istorijske nauke (čiji je on neporecivi žrec) žestoko napada pravnu proceduru sudova (a izgleda da nije pravnik). Ah, da: šta je autor hteo da kaže onim (ironičnim?) pitanjem: „A gde je grob Draže Mihailovića?“ Ako zna, usrdno ga molim da nam saopšti.
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 20 april 2009 19:10
vlx
Autor nije spomenuo da su takve zločine činili i partizani pa su na kraju rata proglašavani herojima. Da se ide predaleko ide se ali sudovi samo poništavaju presude. Istorija treba da sudi o učešću svakog bilo on četnik ili partizan! Što se tiče Milankovića, pa šta sad kad bi smo osuđivali njega morali bismo i glumce jer su igrali predstave dok je trajao rat i gde je onda kraj!
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 20 april 2009 19:21
Sinisa
Mish-mash:esejisticko-istorijski pokusaj analize ekstremno komunisticke orijentacije.
Sramotno je pomenuti Milankovica u ovom kontekstu Radio Beograda jer postojipisani podatak da je odbio saradnju s okupatorom ,kao i najveci broj univerzitetskih profesora BU.
Da nije bilo Nedica, ne bi danas bilo ni mene ni potomaka nasih oceva,dedova koje su pobegli pred ustaskom NDH kamom i Pavelicevim logorima u kojima je nestalo milion Srba...
Da je Draza bio kolaboracionista fasista,zar bi ga SAD odlikovale?
Zundhausen je samo nastavak neo-fasisticke ideologije koja potire sva gradjanska i istorijska prava Slovenima.
Krajnje je vreme da u Srbiji na celo drzavnih institucija od Arhiva Beograda,Arhiva Srbije pa i katedre za istoriju Filozofskog fakulteta dodju istinski istoricari i humanisti a ne podobni kadrovici.
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 20 april 2009 22:15
M. Panonac
Odmah da naglasim, i sa očeve i sa majčine strane, pretci su mi bili uglavnom u partizanima. Obični vojnici. I ne stidim se toga. Ipak, često sebi postavljam pitanje - kakvi su bili stvarni (strateški) dometi partizanskog pokreta, kao i četničke organizacije?
1. Ako pogledamo koliko je nemačkih vojnika i oficira stradalo od partizanske ruke, videćemo da je taj broj u odnosu na ukupne njihove gubitke zanemarljiv, da ne kažem smešan! Dovoljno je podsetiti se genijalne "Kadinjače" i sve će biti jasno! Što se četnika tiče, njihov doprinos je još manji, skoro pa nikakav.
2. Pojava partizanskog pokreta na teritoriji tzv. NDH bila je životna nužnost, u svakom slučaju je bolje poginuti u borbi sa ustašama nego mirno čekati da te prekolju. Sasvim druga situacija je bila u Srbiji. Egzistencijalne nužde za gerilu uopšte nije bilo. Štaviše, nakon Prvog svetskog rata i gubitaka od kojih se ni danas nismo oporavili, pokretanje oružane borbe u Srbiji protiv Vermahta je bilo jednako kolektivnom samoubistvu. U nijednom vojnom udžbeniku neće pisati koliko je Nemaca poginulo po Šumadiji do oktobra 1941. jer je taj broj zanemarljiv, ali svi ćemo znati za Šumarice dok postoji ova nacija.
3. Zašto partizani nisu nikada napali jedan od najmonstruoznijih logora na svetu - Jasenovac? Dok se silna vojska sabirala da "oslobodi" Beograd, zločinci su klali u logoru, sve do aprila 1945! Kakva je to oslobodilačka vojska koja ostavlja da "fabrika smrti" radi do kraja i ostavlja logoraše da se sami oslobode?!
4. Izuzimajući ustaše, baliste i slične, Srbi su se u tom ratu najviše tukli među sobom i to je činjenica koje bi trebalo da se stidimo, a ne kao ovaj profesor istorije, glorifikujemo. I još da slavimo što je Žikicina puška opalila prvo baš po Srbima!
5. Smatram da je jedan od najvećih tragičara ali i heroja tog rata upravo general Nedić. Dok su drugi rasipali on je sabirao, dok su drugi traćili on je čuvao, i zaista, mnoge je srpske živote sačuvao. Njemu kapa dole! A ne ovom "povjesničaru".
Preporuke:
0
0
6
utorak, 21 april 2009 02:18
Dragan K.
Mislim da se profesor previse koristi citatima,cak i pesnika,da bi dokazao kako ne treba nista promeniti ni rehabilitovati.Znaci sve je uredu,50 godina laznog socijalizma i komunizma ne treba po njima ceprkati,jer bice lose po sve nas.Ako neko pocne da saradjuje sa okupatorom u zelji da spasi sta se spasti moze,i to proglasimo za zlocin,onda i danasnju vlast koja saradjuje sa okupatorom koji drzi pod okupacijom deo zemlje,cak proglasi njegovu nezavisnost,treba da proglasimo za zlocin.Sto ce mozda i iduce generacije da ucine.Profesor toliko uporno dokazuje da se do istine ne moze doci i valjda ne treba ni pokusati.Vrlo tezak i mucan clanak koji nudi samo bezizlaz.
Preporuke:
0
0
7
utorak, 21 april 2009 07:32
Srboljub Savic
Da je istorija nauka, treba dokazati. Autor, iako
se zalaze za tezu da istorija nauka, i sam je vec
na pocetku negira.
Nazalost, ni koriscenje autenticnih dokumenata nije dovoljno da bi se napisala istorija, kojoj bi se moglo priznati naucnost.
Ubacivanje sudova i njihovog delovanja, morala
bi biti posebna tema. Nazalost, u celom XX veku,
nase sudstvo nam pruza obilje primera gazenja
prava, najcesce "silovanjem" pravde, po "zadatku",
udvoricki (prikupljanje "poena), do neznanja i zle
namere. Od ubistva Karadjordja (sigurno i pre),
mngo je nevinih stradalo, zbog potkazivaca i njihovih interesa (od sitnih materijalnih [i zbog
lepe zene] do raznih, monstruoznih). Zato autor
navodi neke, naoko tesko objasnjive slucajeve.
Tako, u novije vreme osudjen je nesrecni zacetnik
"nove" crkve, ali zbog nadrilekarstva, kojim se nije bavio. Profesor Djuric, zbog strucne pobune.
Azem Vlasi, umesto za terorizam i separatizam, za
primanje telegrama i silazak u jamu rudnika. Osudjen je saucesnik u "ubistvu", a ubica ni pomenut. Ni u jednom slucaju nije bilo reakcije
pravnika, a jos manje intelektualne javnosti. Ni govora o reviziji sudjenja.
Cetnici nisu bili rezultat politickog pokreta.
Cetnicke grupacije u raznim delovima Jugoslavije,
delovali su razlicito, pa se ne smeju stavljati
"pod jednu kapu". Uostalom, i SSSR i SAD su imali
svoje misije pri stabu Draze Mihajlovica 1941.
SAD su povukle misiju, tek posle upornih pismenih
demarsa-protesta Vinstona Cercila. Draza nikad nije
dobio odlucujucu pomoc ni materijalnu podrsku "Alijanse". Pri kraju, cak je i kralj,
formalno podrzao partizane. Iako nije istorijski
izvor valja procitati sta pise Wikipedija, na
engleskom o Drazi.
Istoricari bi imali vise razumevanja za zbivanja
u svetu, a jos vise kod nas, kad bi proucili delovanje (i moc) Britanskih tajnih sluzbi i nekih
manje tajnih a veoma uticajnih organizacija i institucija (27 mart 41- "sitna" epizoda).
Clanak treba pazljivo pro.
S postovanjem,
Savic
Preporuke:
0
0
8
utorak, 21 april 2009 07:43
Dušan Danilović
Sama činjenica da je dotični gospodin ili bolje rečeno drug profesor istorije na BU dovoljno govori o glibu u kojem se nalazi srpsko društvo i o životnoj neophodnosti nastanka nove nacionalne elite naročito u oblasti humanističkih nauka koje su potpuno uništene kombinacijom nepotizma i komunistčkog terora.
Preporuke:
0
0
9
utorak, 21 april 2009 08:48
Branislav Popović
Kao što već reče jedan komentator, kako reagovati na tekst od 45 000 znakova sa 2000. Najkraće rečeno: nikako. Ali hajde da pokušamo, naučno argumentovano kao i profesor Stanković (i ja sam čovek od iste struke, doduše sa nižim naučnim stepenom).
Kolaboracija?! Da li su četnici povremeno sarađivali sa okupatorom, naročito italijanskim? Jesu i to niko nije krio. Za to su čak imali i blagoslov iz Londona i to je tretirano kao kooperacija. Italijani su četnicima prepuštali teritoriju u zamenu za onemogućavanje komunističke delatnosti na poverenom prostoru, a četnici su na taj način utvrđivali pozicije pred nikad dočekanu savezničku invaziju na Jadran. (To je samo jedan aspekt jer se nema dovoljno prostora za regaovanje.) Da li su partizani sarađivali sa ustašama i Nemcima?. Jesu u cilju borbe protiv četnika. Najpoznatiji primer su pregovori u Gornjem Vakufu. Isto tako je istina da su neki četnički komandanti sarađivali s Vermahtom. Iz raznih pobuda. Nekada su samo ugovarali primirje (što je u ratu legitimno), a nekada su u zamenu tražili da Nemci intervenišu kod ustaša da potonji prekinu sa pokoljima Srba. Nekada su na obostranu korist sarađivali i sa ustašama. Prvi bi se obavezali da neće napadati organe NDH, a drugi da njihova vojska neće ulaziti u određena srpska etnička područja. Zvuči pomalo ogavno da se pregovara s ustašama, ali je van svake sumnje bilo korisno za Srbe u Bosni. Poenta je da situacija na terenu u Jugoslaviji nije bila nimalo crno-bela i da se povremeno moralo postupati u skladu sa okolnostima, što je iziskivalo i određene neprincipijelne koalicije. E sad postavlja se pitanje kome je palo na pamet da u celoj gunguli još diže i revoluciju i ko se držao defanzivno dok je SSSR bio "u ljubavi" sa Hitlerom. Procenite sami.
Preporuke:
0
0
10
utorak, 21 april 2009 09:01
Branislav Popović
NASTAVAK:
Reći da su "u fojbe bacani italijanski fašisti" je najblaže rečeno nekritički. Tamo gde su oni bacani (u Istri) gotovo da i nije bilo rata, ai sam Kardelj je (u Londonu na sastanku Saveta ministara velikih sila, 1945) priznao da ih je ubijeno "svega oko 3000". Iz takvog stava proizlazi valjda da si i streljanja po gradovima Srbije 1944-1945. bila opravdana i da su streljani saradnici okupatora. Šta znači rečenica da je Milanković imao emisiju na "nacističkom Radio-Beogradu". O čemu je to govorio Milanković? Kako to da nije zbog toga likvidiran (mnogi su i za manje, bez obzira što su bili profesori Univerziteta). Da li to znači da je u otporu prema okupatoru svaki oblik života morao da zamre? Profesori da ne predaju, lekari da ne leče, glumci da ne glume i pisci da ne pišu? Ko bi radio redovan žandarski posao da nisu ostali srpski žandari? Da li su u francuskoj 1945. streljani francuski žandari koji su ostali u službi za vreme okupacije? Naravno da nisu. Profesor je prenebregao činjenicu da je bilo Francuza otvorenih nacista koji su se borili u sastavu SS na Istočnom frontu i da je jedna upravo francuska jedinica ostala među poslednjima da brani Berlin 1945. Kod Srba nije bilo ničeg sličnog. Čak je i Ljotić (koji jeste bio kolaboracionista i antisemita) odbio da šalje ljude na Istok, pravdajući se da Srbi nisu nemački saveznici nego robovi. sti taj Ljotić je zajedno sa Nedićem pisao pismo kralju (i poslao preko Turske) u kojem je objasnio uzroke njegove kolaboracije preuzimajući odgovornost za istu i tražeći da mu se pošteno sudi po povratku kralja u zemlju. Isto je pisao i Nedić. Da li su mnogi pripadnici Specijalne policije radili za JVO. Jesu i zbog toga je Gestapo čuvao komesara Nikolu Gubareva, upravo da ga ne ubiju njegove kolege. Inače Gubarev je radio na borbi protiv četnika i pronalaženju sakrivenih Jevreja. Kako to da Nemci hapse svoje kolaboracioniste? Kako to da su stotine ravnogoraca streljane u Jajincima i zatvorene u Banjici.
Preporuke:
0
0
11
utorak, 21 april 2009 09:02
Baja Patak
M. Panonac ponedeljak, 20 april 2009 22:15 : Vama i Vašim argumentima: kapu dole!
Preporuke:
0
0
12
utorak, 21 april 2009 09:14
Branislav Popović
NASTAVAK:
Otkud to da je jedan ceo bataljon Ljotićevaca poslat u zarobljeništvo 1942? Otkud to da četnici u selu Smilčić (Dalmacija) 1944. napadnu i ubiju 12 Nemaca, ako je Đujić (po istoričaru Latasu) otvoreno sarađivao s Nemcima.
Da li su prof. Stankoviću svi oni crnogorski četnici zaslužili da budu pobijeni 1945? Strašan je sud profesora koji tolike ljude šalje u smrt.
Sve ovo ne znači da i četnici nisu ubijali nevine. Često svirepo, ali brojke su znatno drugačije. Profesor je rekao tj. citrao "da je u Srbiji pod šifrom slova Z pobijeno 1000 ljudi". Koliko ih je pobijeno od druge strane samo bez ikakve šifre. Šta ćemo sa pasjim grobljima.
Poenta je da sve žrtve zaslužuju objektivan sud. I partizanske i četničke, pa ako hoćete i ljotićevske i nedićevske. I vine i nevine. Zaslužuju ga jer ga 45 godina nisu mogle dobiti. Deo istine je prećutkivan, deo falsifikovan. Sada profesor traži da druga strana ćuti da se ne bi videlo ko je sudelovao u fabrikovanju neistina, ko je izdao struku i prodao je položaje i nameštenja i počesti od državnih vlasti.
Da i druga strana povremeno zastranjuje, nepobitna je činjenica, ali je pitanje da li postoji drugačiji put da se stvori objektivna slika. Možda će na ovoj ideologiji opterećenoj istoiografiji stasati nova generacija istoričara koja neće biti opterećena sukobima iz prošlosti i koja će nas više približiti istini. Možda i neće. Ali knjige koje su napisane za vreme vlasti pobednika ne treba da budu i poslednje napisane jer ono što u njima piše jeste jednostrano pa i nastrano.
Tekst profesora Stankovića ne doprinosi traganju za istinom. On traži da se ćuti i da ustanovljene "istine" prihvatimo zdravo za gotovo, možda zato što ih je i on sam pisao.
P.S. Izvinjavam se na delimičnoj dezorganizovanosti teksta i slovnim greškama. Nije baš pisan u idealnim uslovima. Vreme i prostor su me ograničili.
Preporuke:
0
0
13
utorak, 21 april 2009 11:03
brm
ključ ovog neverovatno opširnog i konfuznog teksta je u jednoj reči u zagradi - autor se buni protiv onih koji se bune protiv tumačenja koja su njemu sveta (ako je nekome jasno za šta se autor zalaže, svaka mu čast) i - jugoslovenstva (u zagradi). ne dirajte mu jugoslovenstvo!
Preporuke:
0
0
14
utorak, 21 april 2009 12:51
roadrunner
Vecina komentara ove poistovecuje nas titoisticki rezim sa fenomenom svetskog komnunizma. To su dve poptuno razlicite stvari, po nastanku,poslediciama i fenomenolski.Posto mi je deda-stric kao cetnik spaljen u Dahau,misim da je to vise nego dovoljno slikovito objasnjenje "kolaboracije".
Medjutim, komunizam u Rusiji nije nastao tek tako, ili sto bi moja baba slikovito rekla "zbog, sira,'leba i vojne muzike". Nastao je zbog katastrofalno podeljenog, prakticno kastinskog plutokratskog drustva gde su 90% seljaka bili nista vise nego stoka u vlasnistvu pokondirene "elite" koja je izmedju sebe pricala francuski. A sto se tice brkatog Gruzijca - najbolji parametar uspesnosti neke vlasti je situacija u zemlji na pocetku i na kraju necije vlasti. Pa da krenemo - SSSR je u vreme njegovog dolaska bio labava konfederacija sovjetskih republika, na granici raspada, zemlja unistena I svetskim i gradjanskim ratom, sve pismeno pobijeno ili pobeglo iz zemlje,zemlja nepriznata i pod sankcijama celog sveta (zamislite Rusiju 1990 pa jos sto puta gore) Vec 30ih godina nepismenost je bila manja od 1%, industijalizacija je bila takva da je 40ih mogla da nadmasi proizvodnju Evrope pod Nazi okupacijom i tako pobedi u II svetskom...I pored katastrofalnog razaranja najrazvijenijeg evropskog dela(Naci politka spaljene zemlje) i gubitka preko 20mil zivota,kad je brka umro ta zemlja je bila - naucna velesila, nuklearna sila,kosmicka sila...SVETSKA SILA. Zamilsite nase "experte"koji dolaze na vlast u takvu zemlju tamo negde pocetkom 20', u kakvom stanju bi je ostavili?! O pobedi nad najvecom vojnom invazijom u istoriji i da ne govorim...Tom i takvom trulom SSSR nije nista "falilo" sve negde do 1985(razlozi raspada i krize su visestruki i zahtevaju nov text) A da ne navodim da i dan danas u svetu postoje "trule" komnunisticke zemlje(Kina, Kuba, Vijetnam)koji funkcionistu i napreduju mnogo bolje nego sto bi pod liberalnim kapitalizmom. Ukratko, stvari nisu crno-bele...
Preporuke:
0
0
15
utorak, 21 april 2009 15:54
pošteno
"U Tuđmanovoj Hrvatskoj u istoj koloni na paradi marširaju domobrani, ustaše i partizani."
Preporuke:
0
0
16
utorak, 21 april 2009 16:25
Baja Patak
roadrunner utorak, 21 april 2009 12:51 Mogu se složiti samo sa Vašom poslednjom rečenicom: „Ukratko, stvari nisu crno-bele...“ Koliko sličnosti je titoistički režim imao sa svetskim komunizmom, je za neke možda od važnosti. Meni je to otprilike isto kao i razlika između kuge i kolere. Obe su smrtonosne ako se ne leče. Međutim, Vaša tvrdnja da „ .... komunizam u Rusiji nije nastao tek tako….Nastao je zbog katastrofalno podeljenog, prakticno kastinskog plutokratskog drustva gde su 90% seljaka bili nista vise nego stoka u vlasnistvu pokondirene "elite" ....“ je umnogome lišena osnova. Boljševički puč 1917.g. posle koga je došlo do građanskog rata i propasti istorijske Rusije se dogodio 55 godina posle zemljišne i društvene reforme (1862g.) kojom je ukinut feudalizam i oslobođeni kmetovi, a početkom 20. veka Rusija se razvijala velikom brzinom i sigurno bi joj bilo daleko bolje da joj je pružena prilika da se nastavila tako razvijati. Praktično sve ono što danas podrazumevamo pod ruskom kulturom i umetnošću je rezultat aktivnosti baš te, Vama odvratne „pokondirene "elite" koja je izmedju sebe pricala francuski“ – ali uprkos tome je stvarala sve na ruskom jeziku i u slavu ruskom narodu. U tom pogledu, sovjetsko društvo nema skoro ništa da pokaže čovečanstvu. A što se tiče toga „ da i dan danas u svetu postoje "trule" komnunisticke zemlje(Kina, Kuba, Vijetnam) koji funkcionistu i napreduju mnogo bolje nego sto bi pod liberalnim kapitalizmom“ - i o tome bi se moglo podosta raspravljati. Dovoljno je reći da mi – izvan tih zemalja, imamo slobodan izbor: ako želimo da živimo u njihovom (po Vama) idealnom društvu, slobodni smo da se tamo preselimo. To se ne može reći za Kubance, Vijetnamce ili Kineze, jer iz nekog (neobjašnjivog?) razloga mnogo više njih bezuspešno teži da izbegne i živi „pod liberalnim kapitalizmom“. Možda bi taj paradoks trebalo proanalizirati na osnovu principa marksizma-lenjinizma? Ukratko, što `no rekoste: „Ukratko, stvari nisu crno-bele...“
Preporuke:
0
0
17
utorak, 21 april 2009 23:00
roadrunner
Baja Patak, vas izjava da “sovjetsko društvo nema skoro ništa da pokaže čovečanstvu” je blago receno katastrofalno netacna (nadam se da nije maliciozna). Ako nije maliciozna onda vi aposolutno ne znate nista o nauci 20. veka. A to da se „početkom 20. veka Rusija razvijala velikom brzinom i sigurno bi joj bilo daleko bolje da joj je pružena prilika da se nastavila tako razvijati” je sta bi bilo, da je bilo. Da je bilo dobro, revolucija sigurno ne bi nasla tako plodno tle u milionskim masama. Kako se to ne digose na revoluciju (recimo) Srpski seljaci koji propatise mnogo vise u I ratu. Pa nisu, jer je u Srbiji postojala manje vise uravnilovka bogatstva i mogucnosti vertikalnog napredovanja na drustvenoj lestivici. Neko je imao hektar vise, kravu, dve vise..a u Rusiji - pa pobogu jeste li ista procitali o klasnim(ja bih rekao kastinskim) razlikama u carskoj Rusiji ? A sto se Kine, Kube i Vijetnama tice...Da, da dolaze Kinezi u USA naravno, ali razlika izmedju USA i Kine(Vijetnama) 1949. i sada je nemerljiva...i smanjuje se svakim danom. Ako to ne priznajete, onda ste maliciozni. Sto se tice Kube..iako je zemlja 50 godina pod sankcijama, uporedite je sa prvim susedima slicne velicine/polozaja/socio-istorijskog razvoja. To su Haiti i Dominikanska Republika, stotinak km istocno...Da Kuba nije pod US sankcijama(cega se to US plase od Kube pitam se, pitam?) razlika bi bila nemerljiva.
A sto se tice slobode..He..pa pricajte to nekom ko nije ziveo u USA(kao ja). Tamo NE postoje mediji koji bi bio opozicioni u evropskom smislu(ja bih rekao ni oni koji zadovoljavaju IQ preko 100). Zakon o slobodi medija postoji, ali kombinacija krupnog kapitala/medija/politike daje u praksi sasvim druge efekte. Da, mozete izadji na ulicu i vikati, ali ce vas uhapsiti u momentu zbog krsenja javnog reda. I ovakvoj Srbji kakva da je, stanje slobode misljenja je mnogo bolje, mada prakticno osim ovog sajta nekog slobodnog medija realno nema...
Preporuke:
0
0
18
utorak, 21 april 2009 23:09
roadrunner
PS.pricao sam samo o US, delom zbog ogrannicenog prostora, a najvecim delom zato sto je USA svojim modelom najveca, najbogatija ideolosko drustvena suprotonst komunizmu(Evropa je sto zbog straha, sto zbog principa spojenih sudova ugradila mnogo "komunistickih" ideja u svoj sistem,toliko da su za vecu amerikanaca i Evropljani "commies")
Preporuke:
0
0
19
sreda, 22 april 2009 08:55
Baja Patak
Počesmo o istorijskoj nauci i političkim sudovima –a odosmo preko Rusije i Kube na Haiti, s tim da po svaku cenu ocrnimo U.S. I ja sam tamo proživeo par godina. Nisam ostao – nije mi se preterano dopalo; nemam nameru pevam ditirambe U.S. – ali dovoljno je reći da bih ipak izabrao da radije živim tamo nego na Kubi (ili SSSR-u). Što se sovjetske nauke tiče – ja nisam govorio o njoj, nego o ruskoj kulturi i umetnosti, koja je delo baš one „pokondirene "elite" koja je izmedju sebe pricala francuski“ i ostajem pri mišljenju da u tom pogledu, sovjetsko društvo nema skoro ništa da pokaže čovečanstvu. Sovjetska nauka je bila svakako razvijena – ali skoro isključivo one grane koje su imale primenu u vojnoj tehnologiji. Ako pogledamo, naprimer, na medicinu i razvoj novih lekova – doprinos SSSR- a svetu je skoro zanemarljiv (pogotovo s obzirom na veličinu zemlje). Što se tiče Srbije, Rusije „ i mogucnosti vertikalnog napredovanja na drustvenoj lestivici“ - stara Rusija nije, kako Vi rekoste bila primer “ prakticno kastinskog plutokratskog drustva“. To je bilo klasno društvo, ali nasledno plemstvo nije bilo kasta – ulaz u njegove redove bio je regulisan zakonom (dakle ne iskljuvivo voljom monarha). Eto–Lomonosov je bio rođen kao kmet/rob, Puškin je bio potomak crnca–roba, a i voljeni V.I.Lenjin je bio plemić,jer je njegov tata – profesor gimnazije, visokim činovničkim činom stekao tu titulu.I u staroj Srbiji se moglo napredovati po zakonu i zaslugama u službi – što se za titoističku Jugoslaviju teško moglo reći. Napredovanje je bilo moguće po političkoj podobnosti/servilnosti/nacionalnom ključu. Zato i danas na visokim položajima sede ljudi formirani u tom sistemu i iz sve snage se opiru rehabilitaciji žrtava komunističkog terora, a u polemikama , često i nenamerno mešaju babe i žabe (ono “grandmothers and frogs” što izgovori elokventni poliglota, bivši ministar spoljnih poslova SRJ mi se posebno dopalo). Za ozdravljenje društva, rehabilitacija je neophodna.
Preporuke:
0
0
20
četvrtak, 23 april 2009 12:12
Grga
Ja mislim da ovaj čovek pokušava da odbrani istoriju na kojoj je diplomirao (ili magistrirao ili diplomirao ili šta već)! I da, da je komunista do poslednje kapi krvi!
Preporuke:
0
0
21
sreda, 29 april 2009 13:28
vogon
Eh komunistički istoričar!
Kad se hvata Šapca poznati Šabački apotekar Ranković je streljan od strane partizana zato što su u njegovoj kući stanovali nemci. I to bi taj naš istoričar opravdao. Samo što su nemci Rankoviću oduzeli kuću i njega iselili u šupu.
Zato treba nevine žrtve komunističkog terora rehabilitovati. A one koji su iskoristili rat za bogaćenje osuditi i oduzeti im prljavu stečenu imovinu. U tom Šapcu za koji se hvata dotični istoričar ima mnogo slučajeva gde su ljudi ni krivi ni dužni ubijeni a njihova imovina prisvojena od nadobudnih političkih komesara koji su u šume otišli 45. I da ne bude zabune moji su čitav rat bili u partiji i bili kuriri u okupiranom Šapcu. Napustili su partiju kad su videli pobednički pir. Sramota za srbiju da uvek vlast prigrabe gnjide a stručnjaci brane njihova dostignuća.
Preporuke:
0
0
22
sreda, 29 april 2009 14:26
Dušan Anić
Ja o svemu imam svoje mišljenje ali se uvek ne slažem sa njim.Gospodin Đorđe Stanković po mom mišljenju nije ni za partizane ni četnike.On je po meni kao razuman čovek izneo neke istoriske činjenice koje niko nije realnim argumentima pobio.Sumnja da Sud nije pravilno utvrdio sve istoriske činjenice a presudio je, po meni je ispravna.Ako su žandari došli s namerom da Žikicu Jovanovića-Španca zarobe urežu mu petokraku na čelo kao nekima onda je presuda jedna a ako su došli sa drugim namerama a Španac ih ubio onda je presuda druga.Ja mislim da današnji Sudovi koji su sproveli "sablju" a i predsednik države iznese da sa njima nije sve kako treba, ne bih trebali da sude o ovako značajnim istoriskim događajima.Treba se naučiti da se ne prave iste greške kao što su sudovi radili i kako su sudili ljudima koje su slali na Goli otok.
Preporuke:
0
0
23
petak, 01 maj 2009 20:52
Đ. P.M.
Četnici su izgubili minarhiju, partizani državu. Osatalo smo nasledili!!!!!!!
Klaus Barbi je izručen Francuskoj u najgorem trenutku,/kao i Artuković(Alojz Anić, službenik CIE/ Jugoslaviji/ posle dolaska Miterana na vlast (1981.) kada je ukinuta, smrtna kazna / giljotina/. Engleska misija pri Mihajlovićevom štabu je po nalogu Čerčila tražila da četnici krenu na partizane, već 1941.g., a posle par susreta Broz-Mihajlović.
Mihajlović je smenjen pošto nije prihvatio Kraljev poziv /12.09.1944.g./ da se četnici pridruže partizanima u borbama za Beograd. Četnici su se odazvali pozivu jednim delom (oni koji nisu imali krvave ruke, koliko partizani,Brozov uslov)
Četnika nema na groblju oslobodilaca Beograda, ili bar grobovi nemaju obeležja.
De Gol je odlikovao generala Mihajlovića, 1943.g.
I jedni i drugi su imali zločince za fer suđenje.
Pionirsku ulogu u rehabilitaciji četničkog pokreta je odigrao list "Pogledi", urednik Miloslav Samardžić.
Inače u osnivačkim dokumentima OUN, četnički pokret nije označen kao kvislinški. Jugoslavija je osnivač OUN. Od partizanse pobede se još ne možemo povratiti.
.jpg)
Sramotno je pomenuti Milankovica u ovom kontekstu Radio Beograda jer postojipisani podatak da je odbio saradnju s okupatorom ,kao i najveci broj univerzitetskih profesora BU.
Da nije bilo Nedica, ne bi danas bilo ni mene ni potomaka nasih oceva,dedova koje su pobegli pred ustaskom NDH kamom i Pavelicevim logorima u kojima je nestalo milion Srba...
Da je Draza bio kolaboracionista fasista,zar bi ga SAD odlikovale?
Zundhausen je samo nastavak neo-fasisticke ideologije koja potire sva gradjanska i istorijska prava Slovenima.
Krajnje je vreme da u Srbiji na celo drzavnih institucija od Arhiva Beograda,Arhiva Srbije pa i katedre za istoriju Filozofskog fakulteta dodju istinski istoricari i humanisti a ne podobni kadrovici.
1. Ako pogledamo koliko je nemačkih vojnika i oficira stradalo od partizanske ruke, videćemo da je taj broj u odnosu na ukupne njihove gubitke zanemarljiv, da ne kažem smešan! Dovoljno je podsetiti se genijalne "Kadinjače" i sve će biti jasno! Što se četnika tiče, njihov doprinos je još manji, skoro pa nikakav.
2. Pojava partizanskog pokreta na teritoriji tzv. NDH bila je životna nužnost, u svakom slučaju je bolje poginuti u borbi sa ustašama nego mirno čekati da te prekolju. Sasvim druga situacija je bila u Srbiji. Egzistencijalne nužde za gerilu uopšte nije bilo. Štaviše, nakon Prvog svetskog rata i gubitaka od kojih se ni danas nismo oporavili, pokretanje oružane borbe u Srbiji protiv Vermahta je bilo jednako kolektivnom samoubistvu. U nijednom vojnom udžbeniku neće pisati koliko je Nemaca poginulo po Šumadiji do oktobra 1941. jer je taj broj zanemarljiv, ali svi ćemo znati za Šumarice dok postoji ova nacija.
3. Zašto partizani nisu nikada napali jedan od najmonstruoznijih logora na svetu - Jasenovac? Dok se silna vojska sabirala da "oslobodi" Beograd, zločinci su klali u logoru, sve do aprila 1945! Kakva je to oslobodilačka vojska koja ostavlja da "fabrika smrti" radi do kraja i ostavlja logoraše da se sami oslobode?!
4. Izuzimajući ustaše, baliste i slične, Srbi su se u tom ratu najviše tukli među sobom i to je činjenica koje bi trebalo da se stidimo, a ne kao ovaj profesor istorije, glorifikujemo. I još da slavimo što je Žikicina puška opalila prvo baš po Srbima!
5. Smatram da je jedan od najvećih tragičara ali i heroja tog rata upravo general Nedić. Dok su drugi rasipali on je sabirao, dok su drugi traćili on je čuvao, i zaista, mnoge je srpske živote sačuvao. Njemu kapa dole! A ne ovom "povjesničaru".
se zalaze za tezu da istorija nauka, i sam je vec
na pocetku negira.
Nazalost, ni koriscenje autenticnih dokumenata nije dovoljno da bi se napisala istorija, kojoj bi se moglo priznati naucnost.
Ubacivanje sudova i njihovog delovanja, morala
bi biti posebna tema. Nazalost, u celom XX veku,
nase sudstvo nam pruza obilje primera gazenja
prava, najcesce "silovanjem" pravde, po "zadatku",
udvoricki (prikupljanje "poena), do neznanja i zle
namere. Od ubistva Karadjordja (sigurno i pre),
mngo je nevinih stradalo, zbog potkazivaca i njihovih interesa (od sitnih materijalnih [i zbog
lepe zene] do raznih, monstruoznih). Zato autor
navodi neke, naoko tesko objasnjive slucajeve.
Tako, u novije vreme osudjen je nesrecni zacetnik
"nove" crkve, ali zbog nadrilekarstva, kojim se nije bavio. Profesor Djuric, zbog strucne pobune.
Azem Vlasi, umesto za terorizam i separatizam, za
primanje telegrama i silazak u jamu rudnika. Osudjen je saucesnik u "ubistvu", a ubica ni pomenut. Ni u jednom slucaju nije bilo reakcije
pravnika, a jos manje intelektualne javnosti. Ni govora o reviziji sudjenja.
Cetnici nisu bili rezultat politickog pokreta.
Cetnicke grupacije u raznim delovima Jugoslavije,
delovali su razlicito, pa se ne smeju stavljati
"pod jednu kapu". Uostalom, i SSSR i SAD su imali
svoje misije pri stabu Draze Mihajlovica 1941.
SAD su povukle misiju, tek posle upornih pismenih
demarsa-protesta Vinstona Cercila. Draza nikad nije
dobio odlucujucu pomoc ni materijalnu podrsku "Alijanse". Pri kraju, cak je i kralj,
formalno podrzao partizane. Iako nije istorijski
izvor valja procitati sta pise Wikipedija, na
engleskom o Drazi.
Istoricari bi imali vise razumevanja za zbivanja
u svetu, a jos vise kod nas, kad bi proucili delovanje (i moc) Britanskih tajnih sluzbi i nekih
manje tajnih a veoma uticajnih organizacija i institucija (27 mart 41- "sitna" epizoda).
Clanak treba pazljivo pro.
S postovanjem,
Savic
Kolaboracija?! Da li su četnici povremeno sarađivali sa okupatorom, naročito italijanskim? Jesu i to niko nije krio. Za to su čak imali i blagoslov iz Londona i to je tretirano kao kooperacija. Italijani su četnicima prepuštali teritoriju u zamenu za onemogućavanje komunističke delatnosti na poverenom prostoru, a četnici su na taj način utvrđivali pozicije pred nikad dočekanu savezničku invaziju na Jadran. (To je samo jedan aspekt jer se nema dovoljno prostora za regaovanje.) Da li su partizani sarađivali sa ustašama i Nemcima?. Jesu u cilju borbe protiv četnika. Najpoznatiji primer su pregovori u Gornjem Vakufu. Isto tako je istina da su neki četnički komandanti sarađivali s Vermahtom. Iz raznih pobuda. Nekada su samo ugovarali primirje (što je u ratu legitimno), a nekada su u zamenu tražili da Nemci intervenišu kod ustaša da potonji prekinu sa pokoljima Srba. Nekada su na obostranu korist sarađivali i sa ustašama. Prvi bi se obavezali da neće napadati organe NDH, a drugi da njihova vojska neće ulaziti u određena srpska etnička područja. Zvuči pomalo ogavno da se pregovara s ustašama, ali je van svake sumnje bilo korisno za Srbe u Bosni. Poenta je da situacija na terenu u Jugoslaviji nije bila nimalo crno-bela i da se povremeno moralo postupati u skladu sa okolnostima, što je iziskivalo i određene neprincipijelne koalicije. E sad postavlja se pitanje kome je palo na pamet da u celoj gunguli još diže i revoluciju i ko se držao defanzivno dok je SSSR bio "u ljubavi" sa Hitlerom. Procenite sami.
Reći da su "u fojbe bacani italijanski fašisti" je najblaže rečeno nekritički. Tamo gde su oni bacani (u Istri) gotovo da i nije bilo rata, ai sam Kardelj je (u Londonu na sastanku Saveta ministara velikih sila, 1945) priznao da ih je ubijeno "svega oko 3000". Iz takvog stava proizlazi valjda da si i streljanja po gradovima Srbije 1944-1945. bila opravdana i da su streljani saradnici okupatora. Šta znači rečenica da je Milanković imao emisiju na "nacističkom Radio-Beogradu". O čemu je to govorio Milanković? Kako to da nije zbog toga likvidiran (mnogi su i za manje, bez obzira što su bili profesori Univerziteta). Da li to znači da je u otporu prema okupatoru svaki oblik života morao da zamre? Profesori da ne predaju, lekari da ne leče, glumci da ne glume i pisci da ne pišu? Ko bi radio redovan žandarski posao da nisu ostali srpski žandari? Da li su u francuskoj 1945. streljani francuski žandari koji su ostali u službi za vreme okupacije? Naravno da nisu. Profesor je prenebregao činjenicu da je bilo Francuza otvorenih nacista koji su se borili u sastavu SS na Istočnom frontu i da je jedna upravo francuska jedinica ostala među poslednjima da brani Berlin 1945. Kod Srba nije bilo ničeg sličnog. Čak je i Ljotić (koji jeste bio kolaboracionista i antisemita) odbio da šalje ljude na Istok, pravdajući se da Srbi nisu nemački saveznici nego robovi. sti taj Ljotić je zajedno sa Nedićem pisao pismo kralju (i poslao preko Turske) u kojem je objasnio uzroke njegove kolaboracije preuzimajući odgovornost za istu i tražeći da mu se pošteno sudi po povratku kralja u zemlju. Isto je pisao i Nedić. Da li su mnogi pripadnici Specijalne policije radili za JVO. Jesu i zbog toga je Gestapo čuvao komesara Nikolu Gubareva, upravo da ga ne ubiju njegove kolege. Inače Gubarev je radio na borbi protiv četnika i pronalaženju sakrivenih Jevreja. Kako to da Nemci hapse svoje kolaboracioniste? Kako to da su stotine ravnogoraca streljane u Jajincima i zatvorene u Banjici.
Otkud to da je jedan ceo bataljon Ljotićevaca poslat u zarobljeništvo 1942? Otkud to da četnici u selu Smilčić (Dalmacija) 1944. napadnu i ubiju 12 Nemaca, ako je Đujić (po istoričaru Latasu) otvoreno sarađivao s Nemcima.
Da li su prof. Stankoviću svi oni crnogorski četnici zaslužili da budu pobijeni 1945? Strašan je sud profesora koji tolike ljude šalje u smrt.
Sve ovo ne znači da i četnici nisu ubijali nevine. Često svirepo, ali brojke su znatno drugačije. Profesor je rekao tj. citrao "da je u Srbiji pod šifrom slova Z pobijeno 1000 ljudi". Koliko ih je pobijeno od druge strane samo bez ikakve šifre. Šta ćemo sa pasjim grobljima.
Poenta je da sve žrtve zaslužuju objektivan sud. I partizanske i četničke, pa ako hoćete i ljotićevske i nedićevske. I vine i nevine. Zaslužuju ga jer ga 45 godina nisu mogle dobiti. Deo istine je prećutkivan, deo falsifikovan. Sada profesor traži da druga strana ćuti da se ne bi videlo ko je sudelovao u fabrikovanju neistina, ko je izdao struku i prodao je položaje i nameštenja i počesti od državnih vlasti.
Da i druga strana povremeno zastranjuje, nepobitna je činjenica, ali je pitanje da li postoji drugačiji put da se stvori objektivna slika. Možda će na ovoj ideologiji opterećenoj istoiografiji stasati nova generacija istoričara koja neće biti opterećena sukobima iz prošlosti i koja će nas više približiti istini. Možda i neće. Ali knjige koje su napisane za vreme vlasti pobednika ne treba da budu i poslednje napisane jer ono što u njima piše jeste jednostrano pa i nastrano.
Tekst profesora Stankovića ne doprinosi traganju za istinom. On traži da se ćuti i da ustanovljene "istine" prihvatimo zdravo za gotovo, možda zato što ih je i on sam pisao.
P.S. Izvinjavam se na delimičnoj dezorganizovanosti teksta i slovnim greškama. Nije baš pisan u idealnim uslovima. Vreme i prostor su me ograničili.
Medjutim, komunizam u Rusiji nije nastao tek tako, ili sto bi moja baba slikovito rekla "zbog, sira,'leba i vojne muzike". Nastao je zbog katastrofalno podeljenog, prakticno kastinskog plutokratskog drustva gde su 90% seljaka bili nista vise nego stoka u vlasnistvu pokondirene "elite" koja je izmedju sebe pricala francuski. A sto se tice brkatog Gruzijca - najbolji parametar uspesnosti neke vlasti je situacija u zemlji na pocetku i na kraju necije vlasti. Pa da krenemo - SSSR je u vreme njegovog dolaska bio labava konfederacija sovjetskih republika, na granici raspada, zemlja unistena I svetskim i gradjanskim ratom, sve pismeno pobijeno ili pobeglo iz zemlje,zemlja nepriznata i pod sankcijama celog sveta (zamislite Rusiju 1990 pa jos sto puta gore) Vec 30ih godina nepismenost je bila manja od 1%, industijalizacija je bila takva da je 40ih mogla da nadmasi proizvodnju Evrope pod Nazi okupacijom i tako pobedi u II svetskom...I pored katastrofalnog razaranja najrazvijenijeg evropskog dela(Naci politka spaljene zemlje) i gubitka preko 20mil zivota,kad je brka umro ta zemlja je bila - naucna velesila, nuklearna sila,kosmicka sila...SVETSKA SILA. Zamilsite nase "experte"koji dolaze na vlast u takvu zemlju tamo negde pocetkom 20', u kakvom stanju bi je ostavili?! O pobedi nad najvecom vojnom invazijom u istoriji i da ne govorim...Tom i takvom trulom SSSR nije nista "falilo" sve negde do 1985(razlozi raspada i krize su visestruki i zahtevaju nov text) A da ne navodim da i dan danas u svetu postoje "trule" komnunisticke zemlje(Kina, Kuba, Vijetnam)koji funkcionistu i napreduju mnogo bolje nego sto bi pod liberalnim kapitalizmom. Ukratko, stvari nisu crno-bele...
A sto se tice slobode..He..pa pricajte to nekom ko nije ziveo u USA(kao ja). Tamo NE postoje mediji koji bi bio opozicioni u evropskom smislu(ja bih rekao ni oni koji zadovoljavaju IQ preko 100). Zakon o slobodi medija postoji, ali kombinacija krupnog kapitala/medija/politike daje u praksi sasvim druge efekte. Da, mozete izadji na ulicu i vikati, ali ce vas uhapsiti u momentu zbog krsenja javnog reda. I ovakvoj Srbji kakva da je, stanje slobode misljenja je mnogo bolje, mada prakticno osim ovog sajta nekog slobodnog medija realno nema...
Kad se hvata Šapca poznati Šabački apotekar Ranković je streljan od strane partizana zato što su u njegovoj kući stanovali nemci. I to bi taj naš istoričar opravdao. Samo što su nemci Rankoviću oduzeli kuću i njega iselili u šupu.
Zato treba nevine žrtve komunističkog terora rehabilitovati. A one koji su iskoristili rat za bogaćenje osuditi i oduzeti im prljavu stečenu imovinu. U tom Šapcu za koji se hvata dotični istoričar ima mnogo slučajeva gde su ljudi ni krivi ni dužni ubijeni a njihova imovina prisvojena od nadobudnih političkih komesara koji su u šume otišli 45. I da ne bude zabune moji su čitav rat bili u partiji i bili kuriri u okupiranom Šapcu. Napustili su partiju kad su videli pobednički pir. Sramota za srbiju da uvek vlast prigrabe gnjide a stručnjaci brane njihova dostignuća.
Klaus Barbi je izručen Francuskoj u najgorem trenutku,/kao i Artuković(Alojz Anić, službenik CIE/ Jugoslaviji/ posle dolaska Miterana na vlast (1981.) kada je ukinuta, smrtna kazna / giljotina/. Engleska misija pri Mihajlovićevom štabu je po nalogu Čerčila tražila da četnici krenu na partizane, već 1941.g., a posle par susreta Broz-Mihajlović.
Mihajlović je smenjen pošto nije prihvatio Kraljev poziv /12.09.1944.g./ da se četnici pridruže partizanima u borbama za Beograd. Četnici su se odazvali pozivu jednim delom (oni koji nisu imali krvave ruke, koliko partizani,Brozov uslov)
Četnika nema na groblju oslobodilaca Beograda, ili bar grobovi nemaju obeležja.
De Gol je odlikovao generala Mihajlovića, 1943.g.
I jedni i drugi su imali zločince za fer suđenje.
Pionirsku ulogu u rehabilitaciji četničkog pokreta je odigrao list "Pogledi", urednik Miloslav Samardžić.
Inače u osnivačkim dokumentima OUN, četnički pokret nije označen kao kvislinški. Jugoslavija je osnivač OUN. Od partizanse pobede se još ne možemo povratiti.